Sve sto niste smeli da pitate vaseg doktora, pitajte mene

CITAMO SE ZA 10 DANA :), DO TAD UZIVAJTE I ODMARAJTE!

9 Comments »

Stajali smo jedno naspram drugog. Krsio je ruke, povlacio zanoktice, igrao se upaljacem, dirao kosu i nikako me nije pogledavao. Uporno sam pokusavala da mu ulovim pogled makar jednom. Ali ne. Vesto je kolutao ocima, treptao i odbijao moj pogled. Bila sam suvise mlada i glupa da bih shvatila o cemu se radi, a iz ove perspektive mi prosto i nije jasno, zasto je uopste detetu od 20 godina hteo bilo sta da objasnjava. Pokusavao je da bude duhovit, a meni nije bilo smesno. Osecala sam konsantnu nelagodnost pri samoj pomisli da bi mogao da me dodirne, on, koga sam godinama detinje volela i za kim sam patila. Gledala sam u njegove ostre crte lica, osmeh, kosu. Da, to je bio on, od spolja gledano, a to sto je izlazilo iz tog divnog tela ne, nije bio on.

Taj divni san mi se srusio kao kula od karata. Sta sam ja volela? Koga sam ja to volela? 

U stvari, jako je lepo voleti tako cisto, zar ne? Jeste bilo naivno i utopisticki, ali je za mene bila ljubav. Samo jednom smo se poljubili a ja sam mislila da umirem. Na keju pored Tise, ispod kestenova. Romantika koja se samo u ljubicima srece, a ja ubedjena da je sve stalo, sem nasih usana….

I dan danas znam gde zivi i kako je. Nehoticno ili ne, uvek nesto saznam o njemu, setim se poljupca, prica i osmehnem se…. Bilo je lepo. I patnja i bol, i sreca i osmesi, sve donose nesto dobro, sve to ima smisla….

1 Comment »

Mislim da sam tolerantna. Nekad i previse, a nekad ne dovoljno. Covek sam, smatram, pa su shodno tome moji kriterijumi nekad ljudski pomereni. Ipak, postoje stvari koje ne mogu, i pored mnogo dobre volje, da svarim, jer su naprosto nesvarljive!

Radeci raznorazne poslove u zivotu, u nameri da finansijski opstanem, shvatila sam  ( velike li mudrosti ), da postoje losi i dobri dani, da se raspolozenje menja i da nije lako balansirati svojim privatnim i poslovnim zivotom, a da se ovaj prvi ne reflektuje na ovaj drugi. Posle mnogo vezbanja, mislim da sam bar malo uspela da ih razdvojim. Sto sam starija to mi je sve lakse, zato mi ostaje nepoznanica, velika, da ljudi kad vec zadju u neke godine, nisu sposobni za to. 

Prodavacice svih vrsta mi idu na zivce. Zbog njih mrzim da odlazim u kupovinu jer vise nisam u stanju da se nosim sa njihovim sivim i presminkanim licima, pogleda punog dosade i pitanja:” Sta sad ova hoce?” U svakom slucaju, po ulasku u prodavnicu, bilo koju, prodavacicama prvo trazim njihovu dzigericu, zato je razumljivo njihovo ponasanje. My ass razumljivo!

Ne daj Boze da udjem samo da razgledam i da nista ne kupim. Necu dobiti ni dovidjenja po izlasku. Ukoliko procene da sam samo usputna, opet ce me ignorisati ma sta da pitam ili trazim. Ako me i udostoje odgovara, odgovor ce biti promumlan sebi u bradu, ili joj nece pasti na pamet da prestane da tipka poruku dok ova glupaca postavlja glupa pitanja. Svasta. 

Njihova nekultura ide toliko daleko da prevrcu ocima kad trazim nesto sto oni nemaju, a na pitanje da li ce imati, dobijem odgovor:” Kako bih ja to mogla da znam.” Odgovor se sikce u najblazem obliku. Da ne pricam o priglupim i nepismenim prodavacicama koje rade sa strucnom robom a istoj nemaju pojma. Sta god da ih pitam ili daju odgovore koji nemaju veze sa zivotom ili slezu ramenima kao da su pred tablom i odgovaraju kvantnu fiziku.

Sve mi se to zgadilo. Novi Sad prednjaci po uobrazenim, nadrndanim, nekulturnim, nestrucnim i uvek, ali uvek u PMS-u prodavacicama. Na prste jedne ruke mogu da nabrojim fin svet koji svoj posao dobro radi. Ok, mala im je plata, nezadovoljne su svojim poslom, nemaju drugi izbor… dobro, a ko ga danas ima? Zar zrelost u svakom smislu ne donosi to mentalno olaksanje da se situacije i okolnosti prihvataju zrelije i stabilnije?

Ne shvatam. Necu da shvatim, jer ja njima tamo ostavljam svoje pare za lose upokavanu i posluzenu robu, a meni te pare nisu pale s’neba. Ne moraju da mi ljube noge i nude me sampanjcem, ali mogu da kazu bar “dobar dan”. Zato mrzim kupovinu bilo koje vrste. Gadi mi se.

Inace u nasem gradu se prodaju farmerice samo XXS ( preterujem naravno ), ali brojeva za zene sa vecom guzicom nema. Donji ves se moze kupiti samo za one zene koje su srednjih oblina, ne daj Boze da se i u tome prednjaci. Da ne nabrajam vise, opet cu se iznervirati. Otvoricu previse pitanja a trenutno nisam u stanju da dajem odgovore na njih.

Znam to da je poceo vikend ( juuuuuuupiiiiiiii ) i da cu mu se predati maximalno. A vi kako te?

7 Comments »

Znate sta? Ozbiljno razmisljam da se preselimo na selo! Naravno, za to ne postoje nikakve mogucnosti, trenutno, ali jednog dana cu sigurno to da uradim, makar kad budem bila u peMziji.

Dosta mi je buke, trke, frke, telefona svih vrsta, povrsne komunikacije i bla, bla…. Hocu mir i tisinu, dosadne komsije i da do grada dodjem onda kad mi se hoce. Pocela sam da razmisljam o banji i igranju saha i domina, te o bocanju i kuliranju za peMzosima. Razmenjivacemo slicice iz crne hronike i govoricemo kako je bio sjaaaaajan covek, ali eto, stigle ga godine…. Ma briga nas.

Eto danas mi je to palo na pamet. Suprugu ne smem to ni da spomenem, ali smem vama :). Vi ce te me ra zu me ti

7 Comments »

… je vrlo neobican lik. Od njega sam naucila da kuvam, da se sminkam, da se svadjam, pisem, pevam i jos mnogo toga esencijalnog za zivot. Imam i mamu, koja je prica za sebe, ali ni malo manje bitna od njega. No, on je meni, onako poseban lik, sa koje god strane da ga posmatram.

Pod stare dan, iako mu nije mnogo godina, postao je prilicno detinjast. Njegove ideje me bezmalo puta do vrenja dovedu, ali se ipak na kraju slatko nasmejem i smirim ga:

- Nema frke tajo, sve ce biti ok.

Ne znam kako, ali mi uvek poveruje da ce biti ok. Iz nekog razloga sa bratom je svako malo na ratnoj nozi. Posle razgovora sa njim zove mene da se zali, ali onako suptilno, ne ruzi ga puno, tek da mi stavi do znanja da je “onaj mali” opet pustio jezicini na volju i kako je nezreo. Uvek se pitam ko od njih dvojice nije zreo. 

Najnoviji biser je tatina ideja da mi treba da idemo za Australiju. Na pitanje zasto, odgovorio je kako je na National geographic-u gledao o toj zemlji “mnogo” lepu reportazu i da je on nas prosto video tamo. Saslusala sam ga lepo i po ko zna koji put mu rekla da bih ja rado ako mi plati put i troskove i sve ostalo.

- Pa da, to mi nije ni palo na pamet, kaze stari, bas sam omatorio kad tako lupetam. Sta kuvas danas?

- Danas je sve dijetalno, rado menjam temu, jer su mi oboje bolesni, pa ih lecim.

- Mama i ja evo pijemo kafu pa sam se ja setio….. Ocutao je sta se setio.

- Ljubi mi tu malu puno i dolazite nam brzo.

- Vazi tajo, ljubi mi maku.

Uvek se posle takvih razgovora sa njim zamislim i shvatim kako ne mogu da ga prepoznam. Valjda je to za njegove godine normalno, ne znam, a kazem nije ih puno. Mozda njemu prosto prija da se tako ponasa? Uvek je govorio da ce sa unucima da se ponasa kao unuk, valjda je to to?

6 Comments »

Jutro se sklupcalo u gorak ukus u dnu grla. Teskih kapaka bauljala sam po kuci, trazeci, davno ostaljvene stvari za prvu pomoc, ko zna gde za Boze ne daj. Pronasla sam inhalator i sve ostalo sto se sipa u “cep za disanje “. Mrzim taj osecaj bespomocnosti. Svo znanje koje imam, tog momenta bi moglo da stane ispod nokta na malom prstu,a i to malo sto znam cini mi se potpuno neupotrebljivo. Na svu srecu, nije nista ozbiljno, tek prehlada navucena u igraonici gde klima sluzi ne za klimatizovanje prostora gde se deca skrivaju od vrucine. Ne, ta klima sluzi da bi se deca smrzla, eventualno razbolela. Tamo smo proveli vrlo kratko vreme ( kad smo vec platili ), ali je bilo dovoljno da ozebemo, da nos curi, ona crvena tracica na toplomeru stize do 38. podeoka, pa se onda tusiramo ‘ladnom vodom i jedemo beli luk.

Nista strasno, samo jos jedna u nizu cari majcinstva. Ugodan vam vikend. Provedite ga sa voljenima. 

B

5 Comments »

Moja zivotna prica je tuzna, zaista. Jedan od ozbiljnijih problema trenutno mi je da nadjem svoju shisharku. Dobro, nije to najveci problem, ali stvarno nemam srecu sa frizerima. Cak sam se nosila mislju da pustim kosu, da pocnem da je peglam i uvijam, mozda mi se i posreci da mi neki frizer kaze:

- Nema problema, danas je shishanje u toliko i toliko.

Kad sam pocela da nosim kratku kosu pre mnogo godina, shishala me je kolegenica s’faxa. Sve je dobro bilo, dok joj se nije desilo nesto ( u glavi ) pa je pocela da me shisha kako ona hoce a ne kako ja to trazim. Dzaba sam ja nudila vece pare, nije htela.

Posle nje na red dolazi moja rodjaka, inace dobra frizerka, ali dobra za sve druge sem za mene. Buduci da smo rodjake, tesko ju je bilo nagovoriti da shisha kako ja zelim:

- Imas kockastu glavu, ta ti frizura ne stoji.

- Debela si, ako te tako oshisham dupe ce ti doci u prvi plan.

WTF? Ok, to sam sve stojicki podnosila jer se nisam usudjivala da je menjam, kad vec hoce da me shisha. Ne lezi vraze, negde pred kraj trudnoce me je iz nepoznatih razloga urnisala, da sam morala da se oshisham na 0.3 i da tako odem na porodjaj ( eto, bar vaske nisam mogla dobiti u nasoj precistoj Betaniji ). Tu je ljubav izmedju mene i rodjake pukla. Vise joj nikad nisam dala glavu na cuvanje.

Posle nje jedno vreme na scenu stupa ona prva frizerka, kolegenica s’faxa, ali za kratko. Onda se pojavljuje neki muski frizer koji je bio nagluv, simpatican i dobro me je shishao, ali njega dozvati na shishanje je prava umetnost. Ako je potrebno da me shisha 01. 07. onda sa moljakanjem i prizivanjem njegove Svetosti treba poceti mesec dana ranije. Napokon smo uspeli da se posvadjamo jer je stalno nalazio izgovore da ne dodje! Pukao mi je film pa sam pozvala jednu drugu frizerku sa koju su se preporucioci kleli da je najbolja.

I jeste, ali je trenutno na moru i to na neodredjeno vreme. A ja zarasla. Vire mi ushi is preduge kose iznad njih. Lepi mi se kosa po vratu. Bljak. Nista ne moze da je ukroti i nasosori kako ja to volim. Majjjjjjjjjjjjjjjjjjjooooo vracaj se s’mora da se ne latim masinice i skratim si muke.

Zelim vam ugodan petak, pocinje vikend! Juuuuuppiiiiiiiiii

8 Comments »

Noc je uveliko zujala nad mojim gradom, a tu nad Grbavicom, cini mi se bila je gusca. To je dogovor izmedju Boga i mene. Sto tamnija noc, tvrdji san. Tako je i bilo. Ali neka zivotinjka nastala u momentu kad je Bogu bilo dosadno mi je zujala oko usiju. Dzaba sam mlatarala rukom da je oteram. Imala sam utisak da je to u stvari leteca krava ili slon. Napokon, ustala sam. Zasto? Ne znam. Mnogo toga se moze uraditi kad se nocu ustane, a to su 2 stvari ( u mom slucaju )

1. piti vode

2. piskiti 

Nocas sam napravila presedan. Nista od navedenog nisam uradila. Kao vodjena nekom cudnom silom krenula sam put Darijine sobe. Imala sam neodoljivu potrebu da je vidim i dodirnem je. Imati dete je kao droga, najozbiljnija vrsta ovisnosti. Jednostavno, u datom momentu MORATE dodirnuti mlecnu kozu, duboko udahnuti miris svilenkaste kose, ili bar na kratko drzati njen taban u ruci stiscuci ga. 

U sobi je, kao sto je dogovor i glasio, bio potpuni mrak. U vazduhu se osecao miris njenog neisprljanog daha. Ukljucila sam malu lampicu sa zutim abazurom i nagnula se nad krevetic. Kapci prosarani sitnim, ljubicastim krvnim sudovima su mirovali. Usne napucene kao da ce svakog momenta da prasne u smeh. Ruke razbacane. Ona spava u obliku zvezde. None mekane. Moje divno, malo stvorenje. Boze kako je volim. Bacila se na stomak ( to je mamin polozaj ) dok je rukom trazila cuclu. Zaverenicki sam joj dodala dudu i pustila je da spava. Pokusala sam da joj poljubim nogicu ali nisam mogla. Morala bih da joj poremetim san. Ostavila sam je da sanja, a ja sam, posle takve terapije mogla mirno da spavam. Taman da i krave lete, ne bi mogle da me probude.

9 Comments »

Zivot na Balkanu, tacnije u nasoj zemslji Srbendiji me je naucio da me nista ne moze iznenaditi. Apsolutno nista. Vrlo sam nauplasljiva ( iako je zgodnije reci neustrasiva ), ali mi je neuplasljiva bliza odrednica za ono sto me svaki dan moze snaci, a da se pri tom ni jedan mm ne pomerim s’mesta.

Ne tako davno, u komsiluku nam je ziveo bracni par, tacnije dva bracna para, jedan sa decom i jedan bez dece. Sta im je bilo zajednicko? Batine. Ovi bez dece su se medjusobno tukli. Nocima sam slusala udaranje ljudskog tela o raznorazne predmete i obrnuto. Na svu srecu ( ili ne ), njihove sado mazo seanse su se zavrsavale divljackim sexom od koga mi je kretala pegla, zbog njihove predigre. Htela sam jednom da im predlozim, dok smo se vozili liftom na prizemlje, da probaju “covecje” ili “ljudske” nacine predigre, ne moraju bas uvek jedno isto da upraznjavaju, tj. udaraju se besomucno. Gospodin iz ove price je cesto po kazni zavrsavao go na terasi, moleci je, kad se vec dovoljno smrzne da ga pusti u stan.

- Vidi, gologuz nam komsija stoji na terasi.

Bacim pogled. Sta gologuz? Skroz je go! Mucenik.

Drugi primerak bracnog para sa decom je bio mnogo radikalniji. Naime, glava te porodice se zvao Goran. Mrga od svojih 150kg sa vecito zakrvavljenim ocima kome nisam smela ni dobar dan da kazem. On je svoje ukucane tukao nedeljom, pocinjao rano ujutru. Tukao ih je sve. Pocinjao je sa zenom, pa je nju izbacivao na terasu, a onda je tukao decu. Dzaba sam ja zvala miliciju, rekli su mi da oni ne mogu da reaguju ukoliko njegova supruga ne pozove!!!!! Strasno. A onda sam odustala od cele ideje da nekako dovucem socijalnu sluzbu zbog te dece, jer sam jednom isto tako slucajno cula Gospodju Goranovu dok je pila kafu na terasi sa svojom drugaricom ( a ja pila kafu na svojoj terasi ), kako na sva usta hvali svog Gorana. Vrhunac je bio kad je pocela da prica o tome kako su joj deca nepodnosljiva i kako ih jedino ON ( svemocni prebijac ) moze drzati pod kontrolom… Pet hiljada znakova pitanja mi je bilo oko glave??? Ko je ovde lud? Tu, inace nemogucu decu sam redovno sretala. Uvek su se uredno javljali i delovali preplaseno, a i ne bi li?

I nisu ovo jedini primeri. Znam da ne pisem o novoj temi, svi smo ovoga svesni, samo ja eto nemam stomak vise da slusam o tome. Lose mi je svaki put kad cujem pucanje po telu, a onda ona nasmejana, sa sljivom na oku ide u radnju i kenja kako se saplela? O sta? O slona? Onda meni dodje da joj na drugom oku napravim jos jednu sljivu.

Pre neki dan je pretucena radnica pekare preko puta nase zgrade na ocigled svih nas. Preko puta pekare je stanica milicije. Mislite da je neko reagovao? Niko. Ni milicija. Ja se u tim momentima paralisem i prvi mi je nagona za povracanjem. No, devojka mu je svo vreme govorila kako ga voli i kako nista nije uradila, dok ju je on lupao i nazivao je kurvom. Sutradan je vise nisam videla u pekari. 

To je to. Valjda ce se jednom nesto promeniti i po tom pitanju. Valjda ce zene shvatiti da dobijanje batina nije normalna stvar, jer ako one tome ne stanu na put ne znam ko ce?

8 Comments »

Ne znam kakva to strast natera coveka da gleda stare ratne filmove, koje smo recimo, za domaci iz srpskog morali da gledamo do u sitne sate kao sto je Neretva recimo, ili Slavka Stimca, uvek sa istom frizurom I cudnim naglaskom u flmu “Salas u Malom ritu”? Prvo sam kao klinka sve te knjige morala da procitam pod uticajem komunizma I skolstva, a onda sam morala da gledam I istoimene filmove. Muka mi je od toga cemera, smrznutih I amputiranih nogu, tifusara I svega ostalog. Zasto bih ja to morala I dan danas da gledam?

Zato sto moj muz voli takve filmove. Ukusi za filmove nam se totalno razlikuju. On voli ratne, naci filmove, SF, ma sve sto je crno belo, ja ne. Eto, nazovite me pomodarkom, ali ja uz film vise volim da se smejem I zamislim, nego da posle filma razgovaram o Hitleru, ne daj Boze, puj, puj.

Bila sam ubedjena da se SF filmovi prerastu, ali sam pogresila. Moj tata redovno zove mog supruga da ga obavesti da na tom I tom kanalu, veceras u toliko I toliko pocinje taj I taj SF film. Moj suprug to pribelezi I gleda. A ja se prevrcem po krevetu, pokrivam preko glave, citam, resavam ukrestenice, surfam netom, jer NE MOGU da podnesem takve filmove.

Na svu srecu, bar sam te bede lisena da nedeljom gledam trku Formule 1. To bi me sasvim dotuklo. To moja trosna srcka stvarno ne bi mogla da podnese.

A on, moj covek stvarno ne moze da se pozali ( ovde skromonost pomalja svoju Ruznu glavu ), jer ne gledam serije, ne cmizdrim nad preminulim likovima iz filmova, ne grickam nokte ( to I nema veze sa filmovima, ali eto da spomenem, red je )….

Jel’ to strast svih muskaraca ili gresim? Mislim to, takvi filmovi?

A da, mali osvrt na deciju bolest zvana:” Pljuvanje, udaranje, gadjanje TV-a tokom vaznih fudbalskih dogadjaja, te proklizavanje dnevnom sobom ukoliko se desi goooooo .” Jel’ svi muskarci to rade ili je moj ostao tamo u 15 godini sto se tice ovije’ stvari?

Hajde, da ne budem suvisne kriticna. Super je on. Uvek odabere dobru lubenicu, eto, ja sam vam ziv primer jedne takve J.

13 Comments »